ПОЗНАТИ КРАЈИШНИЦИ 2.

Рајко Ђурица

Књижевник Рајко Ђурица, који је објављивао поезију и преводе у многим часописима широм бивше Југославије, добитник наградe Друштва писаца БиХ за најбољу књигу објављену у 2007. - збирку поезије "Јерес - псећи син", преминуо је 29. јуна 2008.године у Сарајеву у 63. години. 

Рођен 1945. године у засеоку Стожишта под Динаром изнад Босанског Грахова, на тромеђи Босне, Лике и Далмације, Ђурица се школовао у родном селу, Доњем Тишковцу, Босанском Грахову, Книну и Сарајеву. Средином 70-их провео је три године у Берлину, где је учио немачки језик са којег је касније превео око 20 немачких песника и прозаиста и већи број драма несврстаних земаља, емитованих на Радио Сарајеву. 

Ђурица је дебитовао збирком "Мукиња" (1971), у налету генерације младих сарајевских песника означених бунтовном 1968. Био је сарадник студентског листа "Наши дани" у бурном времену '68, уредник цасописа "Лица", вишегодисњи дописник опозиционих листова у оквиру "Локалпреса". Рат у БиХ је провео у Сарајеву. Након рата, једно време је живео и у Мокрину у Војводини, радећи у "Мокринским новинама" и објављујући у "Кикиндским" и књижевном часопису "Северни бункер". Живео је у Сарајеву као слободни уметник. Објавио је шест књига поезије: "Мукиња" (1971), "Изганици" (1977), "Кефалон" (1982), "Варати неман стару" (1992), "Кад су мртви јели кишу" (2005) и "Јерес - псећи син" (2007). Аутор је и две практичне књиге: "Храна и здравље" (1991) и "Гљиве БиХ" (2007) и две књиге превода: Криста Волф: "Мјесто нигдје" и Волфганг Петрич: "БиХ од Дејтона до Европе".